Dijabetes i bolesti jetre

DIJABETES - DIABETES MELLITUS

U narodu poznata kao šećerna bolest, predstavlja jedno stanje koje se odlikuje stalnim povećanjem koncentracije šećera u krvi bolesnika (hiperglikemija), uz istovremeni poremećaj masti i belančevina. To se dešava zbog smanjenja ili potpunog prestanka lučenja hormona insulin ili zbog sniženja osetljivosti jetre, mišićnog i masnog tkiva na dejstvo insulina.

Po definiciji, dijabetesom nazivamo stanje organizma kada je količina šećera u krvi veća od 7.0 mmol/l.

Insulin je najvažniji hormon za kontrolu i održavanje stabilnih nivoa šećera i glikoze u krvi u rasponu od 3,6 do 5,5 mmol/l. Glavni problem u dijabetesu su potrošnja glukoze i kontrola glikemije. Pošto glikoza iz krvi ne može da uđe u ćelije, povećava se njena koncentracija u krvi i smanjuje mogućnost “sagorevanja” šećera u ćelijama, što dovodi do poremećaja u prometu belančevina i masti. Ovaj poremećaj prouzrokuje određene tegobe kod bolesnika, odnosno simptome dijabetesa. Tako se stvaraju uslovi za ubrzan proces skleroze na krvnim sudovima očiju, bubrega, srca, mozga, potkolenica i stopala.

Dijabetes (Diabetes Mellitus) predstavlja masovno oboljenje sa ubrzanim rastom u čitavom svetu. Na povećan broj obolelih od dijabetesa utiče više faktora, od kojih su najvažniji:

• Mogućnost nasleđivanja gena za dijabetes (potomci)
• Česta izloženost stresnim situacijama (psihički i fizički stres)
• Nepravilna ishrana i gojaznost
• Smanjena fizička aktivnost

Početak šećerne bolesti, dijabetesa, obično nastaje naglo, ponekad i dramatično u toku nekoliko časova, a simptomi dijabetesa koji se manifestuju su:

• Izražena žeđ
• Pojačano mokrenje
• Stanje iscrpljenosti
• Veoma izražena glad
• Gubitak telesne težine (iako je često apetit povećan)
• Brzo zamaranje i opšta slabost

Ovo je klasično ispoljavanje dijabetesa, pošto su prisutni svi simptomi koji karakterišu dijabetes. Ponekad simptomi nisu izraženi, pa se šećerna bolest najčešće otkrije slučajno pri nekom pregledu. Kod nekih osoba obolelih od dijabetesa izražena je potreba za slatkišima, javlja se svrab na polnim organima, obolevaju od čireva na koži, itd. Pri svakoj sumnji da se radi o dijabetesu, odnosno šećernoj bolesti, neophodno je izvršiti lekarski pregled (analiza krvi i mokraće).

Dijabetes - Tip 1 (insulin - zavisni dijabetes)

Dijabetes Tip 1 - Insulin zavisni oblik šećerne bolesti je najteži oblik šećerne bolesti. Ovaj tip dijabetesa nastaje kada ćelije pankreasa u veoma maloj količini ili uopšte ne luče insulin. Javlja se u svim starosnim dobima, najčešće kod dece i omladine. Insulinska terapija počinje od prvog dana. Neophodna je stalna stroga kontrola, dijeta i adekvatna fizička aktivnost.

Dijabetes - Tip 2 (insulin - nezavisni dijabetes)

Dijabetes Tip 2 - Insulin nezavisni oblik šećerne bolesti je najrasprostranjeniji oblik šećerne bolesti. Kod dijabetesa Tip 2 pankreas u nedovoljnoj količlni luči insulin ili je organizam stvorio rezistenciju (imunitet) na insulin. Najčešće se javlja kod odraslih osoba (posle 40. godine), kod gojaznih i osoba starije dobi. Terapija najčešće obuhvata samo dijetu (pravilan način ishrane) ili dijetu i uzimanje oralniih antidijabetika (tablete).

U lečenju dijabetesa tipa I i II koriste se insulin i tablete (oralni antidijabetici) koje se primenjuju uz dijetu i fizičku aktivnost. Dijeta predstavlja osnovnu meru u lečenju dijabetesa. Prilagođava se individualno i sprovodi trajno kod svih bolesnika.

Fizička aktivnost se povoljno odražava na razmenu materija u organizmu i sprovodi se kao integralni deo lečenja, ispoljava koristan efekat na regulaciju šećera u krvi, telesna težinu, kardio-vaskularni sistem i psihičko stanje bolesnika.

Kao pomoćno sredstvo se savetuje korišćenje lekovitog bilja i adekvatna fizička aktivnost. U slučaju da ova terapija ne daje zadovoljavajuće rezultate, može se uključiti i insulinska terapija.

Jetra je organ probavnog sistema koji obavlja mnoge funkcije i ima važnu ulogu u čitavom nizu metaboličkih procesa. U jetri se odvija metabolizam ugljenih hidrata, belančevina i masti, te detoksikacija otrovnih spojeva. Takođe izlučuje žučne kiseline koje imaju važnu ulogu u probavi masti.

Jetra je izložena različitim štetnim uticajima koji mogu dovesti do trovanja jetre. Najčešći uzroci trovanja su:

• Alkohol
• Toksini
• Virusi (npr. virusi hepatitisa, ebola, mononukleoza, virusi rubeole)
• Razni lekovi
• Industrijske hemikalije